Apr
23
Mrtvaja
april 23, 2008 |
Kažu oni koji bolje znaju da grad koji ima reku ne treba da brine za svoju budućnost. Zrenjanin je nekada imao reku, imao je Begej i baš kako smo se odnosili prema njemu tako smo se odnosili i prema svojoj budućnosti.
Nisu urbane legende: od begejske vode sve do sedamdesetih godina prošlog veka kuvala se najlepša supa na svetu. Generacije Zrenjaninaca su naučile da plivaju na svojoj reci. Kakav bazen, kakvi bakrači. Prvo Brankovan, pa talpa kod Motela, pa plaža u Fazanskoj šumici (nema više ni te šumice)… I već od Prvog maja ( tada se otovori sezona kupanja a otvore je najhrabriji ili najluđi) pa dok ne mine leto, pola se grada raspoređivalo na uređenijim i manje uređenim plažama na Begeju.
Onda su ga pregradili jezerima, da ne smrdi u centru. Jezera je ttebalo da zamene kupališta. Onda su došle devedesete, Begej je umirao a jezera se nisu završavala. Onda smo ušli u u 21. vek. Begej je umro a jezera se nisu završila. Sad imamo Peskaru, malo dalju Tisu, bazen koji je sve skuplji i to bi bilo to.
Begej je danas bara. Trska je već na nekim delovima kroz naseljeni deo stigla do polovine reke. Oni koji bolje znaju kažu da to znači da reka slabo teče, da je njen najveći deo mulj a da iz mulja niče trska.
Rumuni su Begej koji protiče kroz njihovu državu izmuljili. I više ga ne zagađuju. A baš je bilo zgodno vaditi se na njih: kad god nešto zasmrdi stiglo je iz susedne nam države.
Šta ćemo sad: sad kad smo ga mi zagadili i umrtvili i pretvorili u baruštinu.
Pametni građani čuvaju svoju reku kao nešto najvrednije što im je dato. Pored reka prave šetališta, restorane, u njoj se kupa, peca, vesla… Sada veslaju samo najuporniji boreći se sa smradom, đubretom i trskom. Šetaju se baš zaljubljenici a ne kupa niko. Osim jednog splava, koji pluta u najlonskim kesama, nema se gde drugde sesti pored reke.
Kako smo se odnosili prema reci, prema Begeju tako smo se odnosili i prema budućnosti. Kad ćemo je, to jest reku i kad ćemo je, to jest budućnost, konačno izmuljiti.